[CoCoA logo]
Home Page
CoCoA System
Computations in Commutative Algebra

Шта је CoCoA?


This pages counts visits by visitors



Шта све може да се израчуна помоћу програма CoCoA?

  • Веома велики цели бројеви
  • Рационални бројеви
  • Полиноми
  • Системи линеарних једначина
  •  
  • Ненегативна цела решења
  • Пример из математичке логике
  • Бојење географске карте
  • Херонова формула

  • Веома велики цели бројеви

    Највећи цео број који машина може да одреди на 32-битном компјутеру је 2^32-1, али CoCoA, захваљујући моћној GMP библиотеци, може чак да израчуна бројеве велике као 2^300000: пробајте сами!
    2^32-1; 
    4294967295
    2^64-1; 
    18446744073709551615

    Рационални бројеви

    CoCoA је веома прецизан са разломцима: никада их не апроксимира! Тако је 1/3 различита од 0.3333333333333
    (1/3) * 3;
    1
    0.3333333333333 * 3;
    9999999999999/10000000000000

    Полиноми

    CoCoA је специјализован за рачун са полиномима: може да их множи, дели, раставља на чиниоце...
    (x-y)^2 * (x^4-4*z^4) / (x^2+2*z^2);
    x^4 -2*x^3*y +x^2*y^2 -2*x^2*z^2 +4*x*y*z^2 -2*y^2*z^2
    Factor(x^4 -2*x^3*y +x^2*y^2 -2*x^2*z^2 +4*x*y*z^2 -2*y^2*z^2);
    record[
      RemainingFactor := 1,
      factors := [x^2 -2*z^2,  x -y],
      multiplicities := [1,  2]]
    ]

    Системи линеарних једначина

    CoCoA може да реши систем линеарних једначина. Једино што је потребно је да напишете сваку једначину f = c као полином f - c. CoCoA такође може да решава системе нелинеарних јендачина, али је то мало теже као што ћемо видети касније. Сада можемо да решимо
    x-y+z=2
    3x-z=-6
    x+y=1
    System := ideal(x-y+z-2, 3*x-z+6, x+y-1);
    ReducedGBasis(System);
    [x +3/5,  y -8/5,  z -21/5]
    Дакле, решење је: (z=21/5, x=-3/5, y=8/5).

    Ненегативна цела решења

    Да ли можете пронаћи уређене тројке ненегативних целих решења следећег система?
    3x - 4y + 7z=2
    2x - 2y + 5z=10
    M := mat([[3, -4, 7, -2], [2, -2, 5, -10]]);
    H := HilbertBasisKer(M);
    L := [h In H | h[4] <= 1];
    L;
    [[0, 10, 6, 1], [6, 11, 4, 1], [12, 12, 2, 1], [18, 13, 0, 1]]
    Овај резултат интерпретирамо тако што кажемо да има само четири решења:
    (0, 10, 6), (6, 11, 4), (12, 12, 2), (18, 13, 0).

    Пример из математичке логике

    А каже: «Б лаже.»
    Б каже: «Ц лаже.»
    Ц каже: «А и Б лажу.»
    Ко заправо лаже?
    За одговор на ово питање кодираћемо ТАЧНО са 1, а НЕТАЧНО са 0 у групи ZZ/(2):
    use ZZ/(2)[a,b,c];
    I1 := ideal(a, b-1);
    I2 := ideal(a-1, b);
    A := intersect(I1, I2);
    I3 := ideal(b, c-1);
    I4 := ideal(b-1, c);
    B := intersect(I3, I4);
    I5 := ideal(a, b, c-1);
    I6 := ideal(b-1, a, c);
    I7 := ideal(b, a-1, c);
    I8 := ideal(b-1, a-1, c);
    C := IntersectList([I5, I6, I7, I8]);
    ReducedGBasis(A + B + C);
    [b +1,  a,  c]
    Јединствено решење је да су А и Ц лагали, а Б је говорио истину.

    Бојење географске карте

    Да ли је могуће на географској карти обојити државе са три различите боје, али тако да две суседне немају исту боју?

    use P ::= ZZ/(3)[x[1..6]];
    define F(X)  return X*(X-1)*(X+1);  enddefine;
    VerticesEq := [ F(x[i]) | i in 1..6 ];
    edges := [[1,2],[1,3],  [2,3],[2,4],[2,5],  [3,4],[3,6],
              [4,5],[4,6],  [5,6]];
    EdgesEq := [ (F(x[edge[1]])-F(x[edge[2]]))/(x[edge[1]]-x[edge[2]])
                      |  edge in edges ];
    I := ideal(VerticesEq) + ideal(EdgesEq) + ideal(x[1]-1, x[2]);
    ReducedGBasis(I);
    [x[2],  x[1] -1,  x[3] +1,  x[4] -1,  x[6],  x[5] +1]
    Овај одговор интерпретирамо тако што кажемо да је могуће обојити карту у овом случају. На пример, ако 0 означава плаво, 1 црвено, а -1 зелено, добијемо [земља 1 = црвено; земља 2 = плаво; земља 3 = зелено; земља 4 = црвено; земља 6 = плаво].


    Херонова формула

    Да ли је могуће изразити површину троугла као функцију дужине његових страна?

    use QQ[x[1..2],y,a,b,c,s];
    A := [x[1], 0];
    B := [x[2], 0];
    C := [ 0,   y];
    Hp := ideal(a^2 - (x[2]^2+y^2),  b^2 - (x[1]^2+y^2),
                c   - (x[2]-x[1]),   2*s - c*y);
    E := elim(x[1]..y, Hp);
    f := monic(gens(E)[1]);
    f;
    a^4 -2*a^2*b^2 +b^4 -2*a^2*c^2 -2*b^2*c^2 +c^4 +16*s^2
    factor(f - 16*s^2);
    record[
      RemainingFactor := 1,
      factors := [a +b -c,  a -b +c,  a +b +c,  a -b -c],
      multiplicities := [1,  1,  1,  1]
    ]
    Дакле, формула је
    s^2 = -(1/16)(a+b+c)(a+b-c)(a-b+c)(a-b-c).
    Значи, квадрат површине троугла са страницама дужине a, b, c je p(p-a)(p-b)(p-c), где је p = 1/2(a+b+c) полуобим. Значи, одговор је ДА.

    Written by Sonja Petrović (Соња Петровић)
    Please send comments or suggestions to cocoa(at)dima.unige.it
    Last Update: 20 November 2018